Čovek osuđen na tantalove muke, da sa dva grama mozga gleda popove koji zgrću zlatne lance, franke, evre i svaku moguću devizu od strane duša koje žele pročišćenje u raj iz svih krajeva srpske crkve, a sam, kao čovek posvećen visinama božanske mudrosti, mora sve da mu prolazi kroz šake od strane popova koji ni teološki ne završiše.
U tim trenucima uvek je pametno setiti se Veljinog saveta "samo kraduckanje" ili se naučiti samokontroli budističkog monaha, pošto je biti blagajnik u SPC-u isto kao pustiti Bila Klintona, Eru Ojdanića i Bonoa da čuvaju neki urbani koledž za bareli legal cave iz Rednekije.
"Elem sine, eve ga eparhijski porez za ovu godinu."
"Čekaj malo, pa ovde je sve u haosu, ovoliko zlata nisam video ni u Majdanpeku, a ima više deviza nego nedeljna razmena NBS-a..."
"Sine, ne znam ti ja ništa oko para, ja pamtim lepa vremena kada je Jozef imao onaj svoj dukat koji je bio suvo zlato, a ne ova papirna čuda s kojima ni vatru ne možeš pripaliti. Samo razvrstaj i vidi dal' nešto ne fali, pa ćemo da vidimo šta ćemo s parama."
"Imajte poverenja u mene, sve ću razvrstati kako treba... he he he..."
