
Човек осуђен на танталове муке, да са два грама мозга гледа попове који згрћу златне ланце, франке, евре и сваку могућу девизу од стране душа које желе прочишћење у рај из свих крајева српске цркве, а сам, као човек посвећен висинама божанске мудрости, мора све да му пролази кроз шаке од стране попова који ни теолошки не завршише.
У тим тренуцима увек је паметно сетити се Вељиног савета "само крадуцкање" или се научити самоконтроли будистичког монаха, пошто је бити благајник у СПЦ-у исто као пустити Била Клинтона, Еру Ојданића и Боноа да чувају неки урбани колеџ за барели легал цаве из Реднекије.
"Елем сине, еве га епархијски порез за ову годину."
"Чекај мало, па овде је све у хаосу, оволико злата нисам видео ни у Мајданпеку, а има више девиза него недељна размена НБС-а..."
"Сине, не знам ти ја ништа око пара, ја памтим лепа времена када је Јозеф имао онај свој дукат који је био суво злато, а не ова папирна чуда с којима ни ватру не можеш припалити. Само разврстај и види дал' нешто не фали, па ћемо да видимо шта ћемо с парама."
"Имајте поверења у мене, све ћу разврстати како треба... хе хе хе..."
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Koliko jebeno dobra rečenica +