Lokalne barabe,cesto samo sa osnovnom skolom,koji se okupljaju u bande.Najaci medju njima je vodja i obicno se moze prepoznati po nekom slikovitom nadimku,kao sto su Baki,Roki,Mali Knele i sl.Bojsi iz kraja postoje samo da bi blejali i u tome su majstori,a njihova funkcija u drustvu nije poznata,mada posmatranjem je uoceno da imaju slicnosti sa parazitima.Svi smo mi tezili da budemo pripadnici jedne takve grupe u kraju u kome zivimo,ali se kod vecine pismenih ta zelja izgubila vec u 10 ili 11 godini zivota,dok je nepismenoj stoki to nacin i smisao zivota i u 30-toj godini.Iskustvo koje se moze steci u jednoj takvoj grupaciji ,potpuno je neupotrebljivo u stvarnom zivotu,osim ako ne planirate da se bavite sibicarenjem,sitnim prevarama,kradjom po prodavnicama i tucom na utakmicama.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.