
Реченица која буди трауме из детињства свакоме ко је икада ишао са родитељима, или још боље са бабом и дедом на неко путовање.
Аутобус креће у 11.15. Баба је своје унуче пробудила још у пола 7 "да стигне да се умије и доручкује".
9:45
Унуче: Баба па каааааад ће више?
Баба: Сад ће сине, буди стпљива, седи на торбу.
Унуче: Али баба, једини смо на овом перону, нема га већ сат времена...
Баба: Ајде устани с торбе да ти извадим сармице да ручкаш...
Унуче: Ма нећу сармице баба, спава ми се!
Баба: Ех сад... Па карту сам нам извадила пре недељу дана, немој да си таква. Боље да ми чекамо њега, него да он чека нас.
Унуче: ???
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Roditelji i nisu takvi, ali babe...
Babe k'o babe.
užasno
nije slučajno dupli post...
VRH!