Реченица која буди трауме из детињства свакоме ко је икада ишао са родитељима, или још боље са бабом и дедом на неко путовање.
Аутобус креће у 11.15. Баба је своје унуче пробудила још у пола 7 "да стигне да се умије и доручкује".
9:45
Унуче: Баба па каааааад ће више?
Баба: Сад ће сине, буди стпљива, седи на торбу.
Унуче: Али баба, једини смо на овом перону, нема га већ сат времена...
Баба: Ајде устани с торбе да ти извадим сармице да ручкаш...
Унуче: Ма нећу сармице баба, спава ми се!
Баба: Ех сад... Па карту сам нам извадила пре недељу дана, немој да си таква. Боље да ми чекамо њега, него да он чека нас.
Унуче: ???
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Roditelji i nisu takvi, ali babe...
Babe k'o babe.
užasno
nije slučajno dupli post...
VRH!