Moto kojim se vode penzioneri (i stariji ljudi uopšte), prilikom javljanja na fiksni telefon. Pored brojnih mudrosti i rituala kojih su se nakupili tokom života, jedan od univerzalnih je i uspostavljanje telefonske veze sa pozivaocem: Uvek se sačeka da zvoni dvaput, kobajagi da se ne bi, ne daj Bože, veza prekinula prilkom javljanja. I da, obavezno se slušalica diže između dva zvučna signala (nikako usred), opet sa ciljem sigurnog uspostavljanja veze.
zvvvrrrrrrr...... Starčić stoji kraj telefona, malo pognutog stava, većinu svoje telesne težine je prebacio na jednu nogu dok je druga malo zabačena unazad radi održavanja ravnoteže, rukom ispruženom ka slušalici, skoro je dodirujući, skoncentrisanog pogleda u iščekivanju... zvvvrrrrrrrr... Naglo podiže slušalicu.
-Halo, ko je...?
Дефинисао си врло карактеристичну појаву која мени никад није била јасна. Знам да ми је баба причала да не смем да се јављам пре другог звона, али никад нисам разумео у чему је фора. +
EPP...
Nije to samo kod penzinera, tako se radi i u poslovnom svetu :)
Dobroe ovo, vrlo karakteristična pojava, eto, ne bih se verovatno setio, valjda zato što ne živim sa matorcima odavno. :D
A često i pustim da odzvoni do kraja :D
Imaš dar za priču...Bravo+