Božić Bata/Deda Mraz

Ako očekujete neku smešnu parodiju na gore navedenu ličnost, ovde je pravo vreme da odustanete od daljeg čitanja, jer sledi studiozna kritika upućena na račun gorepomenutog govnara, koji oslikava sve ono protiv čega se kao pojedinac borim: globalizaciju, propagandu, iluzornost, rasipnost i eksploataciju.
Odakle da krenem... najbolje od sredine.
Ne... ipak od počeka, da... u početku stvorih nebo i zemlju... ne, ne, to je neka druga priča, pardon.
Priča počinje sa vrlo lepim običajem poznatim kao ''Oci'' i ''Materice'', dva, za decu, vrlo posebna dana, koja padaju negde oko Nove godine, Božića, i koji se grubo rečeno sastoje u davanju poklona deci, uz određene ritualne radnje...
Dakle nikakav Božić Bata, nikakav Deda Mraz...
A odkud oni tu?
Na to pitanje, daće nam odgovor Sveti Nikola, hrišćanski vladika, koji je po predanju, svu svoju imovinu, razdelio sirotinji.
U čast tog njegovog gesta, hrišćanska crkva je ohrabrivala sveže hristijanizovane pagane, da svoje običaje darivanja (poput naših oca i materica), vežu za ovog svetitelja, čiji praznik pak pada, tu negde oko Božića.
I to je bilo lepo i krasno, ali tamo kod njih. U Srbiji, tada uveliko pod Osmanlijama, nije se baš puno pridavalo značaja tome, i narod je nastavio sa tradicijom oca i materica, koja se ponegde očuvala i do danas.
Šta se dalje dešava? Rasipni i zaludni Jevropljani i Ameriganci, zaboravljajući svoja hrišćanska učenja, i sazdavajući nove komercijalne mitove, lagano transformišu Svetog Nikolu (sa sve njegovom crvenom kardinalskom odeždom) u Santa Clausa (Mikulás, Sinterklaas), da bi današnji svetski poznat oblik stekao kao zaštitno lice kompanije Koka-kole.
Znači Božić Bata je isto što i američki Santa?
Ne... pogrešno.
Zapravo i nije toliko pogrešno. U vreme nastanka Božić Bate, mi smo već bili svoja država, i počinjali smo da pratimo svetske trendove.
jedan od njih bilo je i stvaranje fikcionalnog lika, koji će donositi radost u domove zavejane snegom.
Božić Bata je pogrešna interpretacija od ''Božić bata'' (bata, od batati - trupati, zvučno koračati), gde se Božić (mali Bog, bogić), personifikuje, i na pragu stresa sneg sa nogu (bata), spremajući se da uđe u kuću, sa namerom da je pozlati, i podari čeljadima bogznašta.
Božić Bata se zamišljao kao mlado momče, u gunju, sa šubarom, i platnenim džakom o ramenu...
Bio je aktuelan do drugog rata, nakon koga ga zamenjuje Deda Mraz.
E sad... ko je u stvari Deda Mraz.
Pravi Deda Mraz, bio je slovensko božanstvo zime i mraza, često zloćudan i nemilosrdan (tepali su mu deda, da ga umilostive), a priča se i da je voleo da zamrzava ljude koje bi u putu (sa neke žurke) stigao mrak. Znao je, naravno, itekako i da nagradi poštenje i dobrotu, a bio je i milostiv prema maloj deci, možda jer je i sam imao unuku Snežinku (Snegoručku).
Verovanje u Deda Mraza, pagansko božanstvo, zadržalo se kod Slovena u manje-više hristijanizovanom obliku do pred drugi rat nevezano za Božić ili Novu godinu,, kada je, po uzoru na zapad, komercijalizovan.
Nakon rata, sa širenjem komunističke ideje o štetnosti religijskih verovanja po narodne mase, Božić Bata i Sveti Nikola su postali nepoželjni, pa ih je zamenio sovjetizirani lik starog slovenskog božanstva Deda Mraza.
Nakon svađe sa SSSRom, u SFRJ, ideja Deda Mraza je zadržana, ali je pod uticajem zapada, slika Sovjetskog Deda Mraza, poprimila izgled Koka-kolinog Santa Clousa, a zadržala Deda Mrazovo ime.
Devedesetih godina, nakon buđenja nacionalizma i ponovnog otkrivanja Boga, jugoslovenski narodi se vraćaju starim običajima, pa oživljavaju likove Božić Bate (Djede Božićnjaka, kod braće Hrvata), ali zadržavajući, tada već svetski poznat lik debeloguzog bradatog mutanta.