
Ма нек' је он нама жив и здрав, малецки матори бизнисмен у оделу кројеном целу зиму само за његову величанствену округлост. Да вози тенк шалтовао би, сирота машина није навикла на таквог каубоја. Но, он воли свог Хамера, "господара компензације". Деца беже од њега јер их подсећа на Јајару из Соника, с тим што Јајара воли пастелне боје, за разлику од Брабоњка у црно-браон-белим комбинацијама опогањеним од зноја, напуклих чирева и стравичних оједа од кожних седишта у Хамеру. Због њега би требало отворити хуманитарни фонд за заштиту мерача притиска. Ни зиљавуше га неће, нема тих пара које би купиле Брабоњку телесно задовољство.
Ма шта ја серем, наравно да има. Срећа па би му мисионарка откинула свих седамнаест тромбова и претворила срчку у балон хелијума.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.