Lovačka priča već decenijama, podmetačina još iz doba Juge. Naročito kada je reč o broju Albanaca. Dugo smo morali pušiti priču o 2 miliona Albanaca dole, iako ih nikada toliko nije bilo, ni u najbolje doba.
Davno je prošao bejbi bum period na Kosovu, kada su porodice imale puno dece. Ne zna se je li ikada uopšte urađen normalan popis stanovništva, pa su tako omogućene razne manipulacije. Otkad je počelo iseljavanje svih naroda sa Kosova, neko bi mogao da se zapita koliko je uopšte ljudi ostalo. Ogroman broj stanovnika Kosova živi u inostranstvu, pa su male šanse da bi se neko vraćao da živi na mestu koje je vukojebina.
Najveći grad je Priština i ima oko 200 hiljada stanovnika, mada su albanski političari s vremena na vreme govorili i o 2-3 puta većem broju. Poslednji popis kaže da Kosovo ima oko 1.6 miliona stanovnika, što je naučna fantastika, ako se uzme u obzir koliko ljudi je otišlo trbuhom za kruhom.
Otcepljenje teritorije od matične države ne podrazumeva i bolji život njenog većinskog stanovništva. Od 2008. Srbija više ne mora da hrani to stanovništvo, već samo one manjine koje su i dalje ostale dole. Zato se Kosovo prazni i ima mnogo manje stanovnika nego što se piše. Klasičan primer kako možeš sebi pucati u noge.
Broj stanovnika Kosova ostaće misterija kao i broj priznanja Kosova. Ovo neće pomoći Srbiji u ideji kako vratiti Kosovo.
- Je li, koliko vas je na Kosovu?
- Ne znam!
- Nemoj si Šiptar, kaži!
- Oko 2 miliona!
- A gde ćeš, što ne živiš dole?
- Uvedena je vizna liberalizacija, možemo da putujemo, pa da se posle preselimo u Nemačku, kao i mnogi.
Само је покојни Чак Норис знао колико има становника у јужној српској покрајини.