Nadimak za lika kojeg njegova zavisnost od adrenalina nerijetko dovodi u situacije da prekrši razne društvene i pravne norme.
A: priča na telefon Znači maćori, tu sam sekundarno, evo uzeo sam sad utoku i dolazim. Ajde pozdrav. kreće da otvara izlazna vrata
B: Stanislave sine, šta radiš to?!
A: Idem da, znači, jebem mater jednom Šabanu.
B: Ma sine, ku' ćeš mokre glave? Tek si kosu oprao.
A: Jebi ga kevo, ne zovu me džaba Brzi.
Miroljub Brzakovic-Brzi,potpuno zaboravljen i odbacen produkt devedesetih.Svako ga se moze setiti(doduse nekome je potrebno hipnotizirano stanje).Covek prepoznatljiv po svom kacketu,uzasnom glasu i jos odvratnijim tekstovima.Kada ga covek ugleda u njemu izaziva neki osecaj izmedju sazaljenja,gadjenja i smeha.Inace clan ZAM-ove produkcije koja je harala ovom nasom zemljicom.
Nadimak jednog mog drugara iz osnovne škole, koji se nije mogao okarakterisati baš najbistrijom kapljicom vode u jezeru.
Zbog svoje 'brzine' je bio predmet večne sprdačine vršnjaka.
Ne znam ni gde je trenutno, ni čime se bavi, ali me ne bi čudilo da je u nekom ministarstvu pri Vladi Srbije.
Neko iz društva: Brzi, šta je brže ili vrabac? Al' odma'...
Brzi: (intenzivno razmišlja, uz zvučne efekte) Mmmmmmmhmmmm... Auhmmmmm..... (114 sekundi kasnije) Ma nemoj bre da me zajebavaš...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.