Неартикулисане речи које заправо нису ни речи него нека квази ономатопеја којом се тетке, бабе, стрине, ујне, комшинице, куме и остала женска многобројна родбина обраћа новорођенчету.
Праћено је жестоким, скоро сабласним уношењем у лице детету, понекад и штипкањем за образе. Неизбежан је и кез од ува до ува.
Јадна деца. Нападнута су одасвуд од стране буљавих, искежених и грлатих жена она не могу ни да се бране, па чак ни да дрекну: "Ма, мани ме се жентурино!" У најбољем случају бризну у плач, а нападач се тада повуче речима: "Јао, не знам шта му би... Мене обично сва деца воле!"

Trauma iz detinjstva, koja se uglavnom dogadja u poseti roditelja, tvojih roditelja, iliti babi i dedi. Obično te zahvati prvo baba, bez imalo osećaja počinje da ti stiska obraze oberučke: "Babino lepo unuče, bući bući bući".