Neartikulisane reči koje zapravo nisu ni reči nego neka kvazi onomatopeja kojom se tetke, babe, strine, ujne, komšinice, kume i ostala ženska mnogobrojna rodbina obraća novorođenčetu.
Praćeno je žestokim, skoro sablasnim unošenjem u lice detetu, ponekad i štipkanjem za obraze. Neizbežan je i kez od uva do uva.
Jadna deca. Napadnuta su odasvud od strane buljavih, iskeženih i grlatih žena ona ne mogu ni da se brane, pa čak ni da dreknu: "Ma, mani me se ženturino!" U najboljem slučaju briznu u plač, a napadač se tada povuče rečima: "Jao, ne znam šta mu bi... Mene obično sva deca vole!"
- Bući!Bući!!! Cmok! :štip, štip, štip:
- Kmeeeeeeeeeeeeeeee!
Trauma iz detinjstva, koja se uglavnom dogadja u poseti roditelja, tvojih roditelja, iliti babi i dedi. Obično te zahvati prvo baba, bez imalo osećaja počinje da ti stiska obraze oberučke: "Babino lepo unuče, bući bući bući".
