- Јој Боже, немам шта да обучем, морам опет да зовем другарицу у пет до дванаест, ципеле нису довољно високе, шта ће он да обуче, да ли сам дебела у овоме, коју сенку да узмем, да ли да ставим лајнер или креон, руж или сјај, нисам ништа јела, гладна сам к’о кер, смем ли да поједем торту или да се само држим грицкалица, нисам обријала ноге, морам да тражим фармерице, капут или јакна, свезана или пуштена коса...
- Забога дете шта ћакулаш толико, па још сама са собом? Да ниси мало, а?
- Јесам баба, пусти ме, не знам где гоним! Где сам беше оставила онај шал...