Čantranje. Iritantno i nimalo korisno brzo pričanje, koje nije dovoljno glasno da bi se moglo nazvati bukom, a nije ni dovoljno tiho da se podvede pod šaputanje.
- Joj Bože, nemam šta da obučem, moram opet da zovem drugaricu u pet do dvanaest, cipele nisu dovoljno visoke, šta će on da obuče, da li sam debela u ovome, koju senku da uzmem, da li da stavim lajner ili kreon, ruž ili sjaj, nisam ništa jela, gladna sam k’o ker, smem li da pojedem tortu ili da se samo držim grickalica, nisam obrijala noge, moram da tražim farmerice, kaput ili jakna, svezana ili puštena kosa...
- Zaboga dete šta ćakulaš toliko, pa još sama sa sobom? Da nisi malo, a?
- Jesam baba, pusti me, ne znam gde gonim! Gde sam beše ostavila onaj šal...
koristim, opet