Dešava se ljudima matorijih straosnih dobi, uglavnom muškog pola u trenucima kad ja pokažem nesposobnost za dresiranje sopstvenog kera. Matorac uleće sa pričom o svom šarovu sa Besne kobile i o svojim dreserskim uspesima!
Ja: Leo, SEDI!!
Lea bole kurac, legne, kreće da se prevrće i da mi liže patiku (terijer, pička mu mater'na, pametan i kad treba i kad ne treba)
Komšija Mića: Ijaooooo, pa ko tu koga dresira on tebe ili ti njega, hehehehe!
Ja što sam imo' kera, još pre rata, eee kakav je to ker bio. Samo pokažem prstom na dole, on seda! Zviznem on pospremi kućicu, obari mi jaja i ispegla košulju pa ode da vrati krave...
Dresiraaan bioooo, taaj kad povede kolo, milina da gledaš, a ne ko ovi današnji kerovi... Umeo i turski da priča, a kad mi dosadno, peva Zajdi, Zajdi i igra, a prednjim šapama onako sve sitno, ko Mitar Mirić.......
Ja: Leo, DRŽI!!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.