Nešto češće vidjena na selu, mada ni u gradu nije redak prizor - mršavi konj oborene glave, vuče špediter pun kartona, gvoždja ili nekog drzugog otpada. Pretovarena a neuhranjena, više i ne dobija udarce šarenom kandžijom jer odavno se pomirila sa mučnom sudbinom. Po žegi i kiši, često nepotkovana, umorna životinja tegli i tegli, u nedogled, željna hrane, vode, svog ždrebeta. Biće stvoreno lepo, slobodno, inteligentno, divlje, graciozno, sdad je zarobljeno, iskorišteno i tako potcenjeno.
- Kako si Zorane?
- Ko ciganska zaprežna kobila.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.