Kredit koji kad uzmeš automatski si osuđen na propast. Ni da počneš posao, niti da ga završiš. Mo`š se jebeš u dupe. Inače, sve je počelo sa bespovratnim kreditima za male preduzetnike (čitaj nezaposlene), jer je država odlučila da reši sivu ekonomiju i statističku nezaposlenost. Pravi znalci napisali „biznis plan“, uzeli pare i uložili u dalji razvoj sive ekonomije.
E sad, zašto činčila? Pa zbog onih koji su sve bukvalno shvatili i za te pare nakupovali jadne činčile koje, ispostavilo se, jedu ko prasići, smrde ko pume, a za bundu moraš da ih iskasapiš brdo. Ako povisiš glas u njihovoj blizini, isprepadaju se na mrtvo i opadne im krzno, a ti se pitaš šta mi je sve ovo trebalo. Na kraju odneseš onu jadu koja ti preostala, preprodavac ih svrsta u devetu kategoriju, a ti se vratiš kući popišan. Elem, kredit propao, država promenila vlast, a naš mali preduzetnik osto u govnima. Ko što je i bio.
