
Сав мој живот, од када сам сазнао да постојим па све до дана данашњег је једна велика туга коју прожима плач, недостаци, жеља за нечим недоступним и црнило бдења над вољеним стварима које нестају као однете стравично хладним дахом ветра у ноћи.
Не умем да се смејем више, не умем да поделим срећу са другима пошто те среће и нема и сваког дана када се погледам у огледалу замућеним сузама у мојим очима схватим да сутра не постоји. Схватим да сутра може да донесе само бол, патњу и немоћ. Свако сутра ће бити све страшније и бојим га се.
Желим да се не пробудим. Желим да сутра у ово време лежим хладан, укочен и већ заборављен.
Заборављен и спокојан, заувек.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
napiši knjigu brt
Могао бих.
Za ovo postoje blogovi.
ТАКО ЈЕ ЂУБРЕ ЈЕДНО ТУ СЕРЕ ПО ВУКАЈЛИЈИ!
МИНУС