Ču'š ove priče...

- Јесам ти причао како сам разбио Ђорђевића у баскету?
- Ког Ђорђевића? Није ваљда Сашу?
- Баш њега. Слушај. То је било кад сам тек уписао факултет, био сам или бруцош или друга година, чини ми се ипак бруцош. Дођем ти ја на терен са неким својим друговима, и играмо ми неко вријеме, кад се одједном појави неки момак, 18-19 година, и ја видим да су се сви узнемирили. Питам ја овог једног ''Ко је тај момак?'', а он ми каже ''Како га не препознајеш? То је мали Ђорђевић из Партизана, много добар играч''. Почесмо с игром, прво три на три, а затим један на један. И стварно, видим ја, мали је убица - чини ми се пет или шест узастопних побједа имао. И дође ред на мене. Ја мислим ''Куку мене, овај ће ме уништит'', и би тако с почетка, ал' су онда почеле да ме серу тројке. Фис једна, фис друга, фис трећа, и добих га 11-4. Приђе он мени и каже ''Милане, ти си најбољи тројкаш ког сам икад видио. Требао би доћи код нас, такав таленат се... ''
- Чу'ш ове приче...
- Шта је, што ме прекиде?
- Стари, грозно млатиш, да не кажем нешто теже. Све да је та твоја скаска тачна, у шта сумњам, јер кад си ти био бруцош, Сале је могао имати највише пет-шест година, пошто је он '67 годиште. Тако да другоме ти те приче причај. Ти добио Ђорђевића... Мо'ш мислити...