
Један од оних поетских узвика који су, када неко изнесе закључак речима "ко би рек'о", умерено до Кесић духовити једном, највише двапут у одређеном временском периоду.
Нажалост, увек постоји неко ко ће то стотинама габазилијарди пута изваљивати, узалуд чекајући одушевљење присутних.
А.В.: А овај? Овај надувени тегет боје, од чега је он?
Марић: Овога смо извукли из подрума, сумњамо на дављ...
А.В.: Нисам те добро чуо, Марићу.
М: Хоћу рећи, занемарена цироза јетре и дубока старост ваша омниприсутности господ'не!
А.В.: Тако сам и мислио. Видиш ти Велимире шта је судбина, усред свега овога човека уби цироза, ко би рек'о...
Веља: ...ЧУДА ДА СЕ ДЕСЕЕЕЕЕЕЕЕ! ♪
А.В.: Тишина, Велимире.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.