Наиме, библиотека је место где можете наићи на различите типове људи, посматрајући их, можете и одгонетнути њихове психолошке профиле. Обавезно је ту пар људи који су дожли због интернета, деде од преко сто година углавном читају новине ( неретко од пре месец дана па и више ), пар дрипаца који су побегли из школе ( реално, у библиотеци су само зато што је напољу хладно, а по обичају немају кинте ), пар напуцаних риба које ни саме не знају зашто су ту, матуранти који спремају радове. Особа која се ретко среће, и коју сви гледају са чуђењем је читач. Дошао је са намером да прочита нешто на миру, мада убрзо након доласка, он купи своје ствари и одлази у потрагу за неким мирнијим местом, док га ка излазу прати гомила зачуђених погледа.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Nije loše. Ali veći deo defke se bavi onim što nije naslov. u svakom slučaju +