
Наиме, библиотека је место где можете наићи на различите типове људи, посматрајући их, можете и одгонетнути њихове психолошке профиле. Обавезно је ту пар људи који су дожли због интернета, деде од преко сто година углавном читају новине ( неретко од пре месец дана па и више ), пар дрипаца који су побегли из школе ( реално, у библиотеци су само зато што је напољу хладно, а по обичају немају кинте ), пар напуцаних риба које ни саме не знају зашто су ту, матуранти који спремају радове. Особа која се ретко среће, и коју сви гледају са чуђењем је читач. Дошао је са намером да прочита нешто на миру, мада убрзо након доласка, он купи своје ствари и одлази у потрагу за неким мирнијим местом, док га ка излазу прати гомила зачуђених погледа.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Nije loše. Ali veći deo defke se bavi onim što nije naslov. u svakom slučaju +