Ultimativni stepen ispražnjenosti nečega, praznina par ekselans. Ovim izrazom se opisuje nešto što je praznije od novčanika prosečnog Srbina pred kraj meseca, praznije čak i od flajke lokalnog klošara/alkosa koji bleji ispred dragstora.
- I jesi čuo brate, ode Ronaldo u penziju...
- Znam brate, evo sve me vata neka tuga ceo dan.
- Meni pričaš, otiš'o mi deo duše. Sad je unutra ko na Cukićevom koncertu - nigde nikog, živa akustika.
