Obično to kažemo u trenutcima kada nam dokurče moderni vidovi komunikacije, te ponosito isključimo prokletinje u želji da neometano uživamo u nekim malim životnim zadovoljstvima kao što su san, lagani letnji ručak od petnajs' ćevapa na kajmaku, hladna medovina ili, fala bogu, taslačenje.
Naravno, primetna je doza sarkazma jer najmanje što očekujemo od horde Marfijevih daveža (zovu kada su ti najmanje potrebni u životu) je da ih zabole patka kako smo.
-E takoc! Zvono isključeno, mobilni utihnut, Skajp isključen, šta još, šta još...aaah fiksni, da me neko slučajno ne pita kako sam. 'Odi dedi. *iščup* Joj živote, što je lepo kad te zabole za ceo svet... ko ti je rekao da se oblačiš?
