
Обично то кажемо у тренутцима када нам докурче модерни видови комуникације, те поносито искључимо проклетиње у жељи да неометано уживамо у неким малим животним задовољствима као што су сан, лагани летњи ручак од петнајс' ћевапа на кајмаку, хладна медовина или, фала богу, таслачење.
Наравно, приметна је доза сарказма јер најмање што очекујемо од хорде Марфијевих давежа (зову када су ти најмање потребни у животу) је да их заболе патка како смо.
-Е такоц! Звоно искључено, мобилни утихнут, Скајп искључен, шта још, шта још...ааах фиксни, да ме неко случајно не пита како сам. 'Оди деди. *ишчуп* Јој животе, што је лепо кад те заболе за цео свет... ко ти је рекао да се облачиш?
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
+++