Обично то кажемо у тренутцима када нам докурче модерни видови комуникације, те поносито искључимо проклетиње у жељи да неометано уживамо у неким малим животним задовољствима као што су сан, лагани летњи ручак од петнајс' ћевапа на кајмаку, хладна медовина или, фала богу, таслачење.
Наравно, приметна је доза сарказма јер најмање што очекујемо од хорде Марфијевих давежа (зову када су ти најмање потребни у животу) је да их заболе патка како смо.
-Е такоц! Звоно искључено, мобилни утихнут, Скајп искључен, шта још, шта још...ааах фиксни, да ме неко случајно не пита како сам. 'Оди деди. *ишчуп* Јој животе, што је лепо кад те заболе за цео свет... ко ти је рекао да се облачиш?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
+++