Najveća nesreća srpskoga seljaka. Gora i od nesreće prosečnog lika iz turske serije, uz kojeg srpski paor prekraćuje vreme između njive i večere. Sve ono što je godinama domaćin radio palo je u vodu, jednim nesrećnim potezom. Dal je zasrao on, ili neko od njegovih ukućana potpuno je svejedno, selo će da priča o tome, ljaga se ne može oprati nikada. Ni sa Ferijem u hladnoj vodi. Tuga je ravna osećanju Velikog vođe posle ispaljivanja ćorka na južne susede. Ma kakvi, malo je to. Ravna je sreći Angele Merkel kad treba nasmejana da se slika sa Tadićem.
- Alo sine, šta mi učini, krv ti poljubim! Čuvao sam te bre ko malo vode na dlanu! Kupio ti malu motiku za prvi rođendan. Prvi dan u školu si išo frezom, na malu maturu si išo traktorem! U srednju nisi hteo da ideš, poštovo sam tu odluku, kupio sam ti Zmaja i uzeo u arendu još 15 jutara zemlje. Šta ti bi da mi ovo učiniš!
- Šta je ćale?
- Kaže tvoja majka da je čula po komšiluku da si u ambaru silovao onu malu ćeru gazda Milisava!
- Nisam je silovao ćale, a i ona je sedmi razred, ali drugo polugodište!
- Mrš iz ove kuće, nezahvalniče! Treba selo da bruji o tebi! Radojka, dodaj mi pušku!
