Česta rečenica koju čujemo od naših matoraca.Usled učestalih svađa sa bratom oko raznoraznih gluposti (najčešće računara) od nekud se stvori ćale i počne od Kulina bana :
"Nije vas sramota, sve imate i opet se svađate, a mi..., nas je bilo četvoro i uvek se slagali."
E tu kreće nabrajanje i situacija postaje žešće zajebana. "Jedne smo bojice imali, dve-tri olovke i opet svi bili odlični đaci. Ujutru sam prvi u školu dolazio, čak i zimi. A prsti se skočanje pa na prvom času ne mogu da pišem, a pogledaj vas, škola vam pod nosom i opet kasnite. Vikend provedete spavajući. Samo internet, Vukajlija, jebo li vas on. Ja stvarno ne vidim šta vam je tamo zanimljivo. Pa razmišljaš li ti dete o budućnosti il samo misliš kako ćeš u subotu da izađeš i da se napiješ? Odgovora naravno nema. Nastavlja dalje svoje izlaganje "Pa treba sutra fakultet upisati, a ti kako učiš...Pa zar je moj otac nas četvoro mogo da izdržava, a nije imao para, nego smo jedno drugom pomagali. A ti, šta ćeš sutra kad odeš od kuće, kad ne bude mame da ti krevet namesti i očisti stan.Jaaaaooo. Ja vama sve obezbedio, a vi ništa, pa dve nacrtane koze bi bili u stanju da izgubite. Onda kreće umiljavanje sa "Tata, moram da učim Geografiju." Čitam nešto vezano za lekciju na wikipediji a onda ono čuveno "Da smo mi ovo imali..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
dobri stari monti pajton:mi smo živeli u kutiji za cipele i tata nas je ubijao iz pištolja svaki dan...+
hehehe, svuda li je isto
aman, definicija je definicija a primer je primer...