Za nas Srbe, ultimativna žuraja, osim ako je sa'rana, onda su svi snuždeni, jebiga, mora mrtav da se ispoštuje. 40 dana, pola godine i godina, to su priče, zajebancije i fore koje nigde drugde ne možete naći. Još ako je letnje vreme, pa to je opijanje vopsom i tinjakom od jutra, do podne.
Kad ono dedi mom beše pola godine valjda, bilo proleće, vrućina ubija, a vetar kosi. Mi doneli suncobrane, poređali poslužavnike ispod njih, kad vidiš, a ono Žile juri suncobran preko grobova naših bližnjih. Kad ih lepo po'vatasno i zatrpasmo rizlom sa grobova da ne begaju, mi lepo posedali, pa se zapili ko guzice, keva kad me videla, žena počela da lupa šamare i meni i čičama ( kako je ne bi sramota da sinu od cirka 14 leta lupa šamare?) što su sedeli sa mnom, i dan-danas mislim da mi se dedina slika na spomeniku smejala i pričala :,,moja krv'' . Dobro ja i nisam bio tol'ko p'jan još sam klinja bio, al' jednom čiči sam sledećeg dana bio u pratnji, jebiga takav je život, al' ja bi rek'o da je ipak vinjak bio kriv, a ne život.
