За нас Србе, ултимативна жураја, осим ако је са'рана, онда су сви снуждени, јебига, мора мртав да се испоштује. 40 дана, пола године и година, то су приче, зајебанције и форе које нигде другде не можете наћи. Још ако је летње време, па то је опијање вопсом и тињаком од јутра, до подне.
Кад оно деди мом беше пола године ваљда, било пролеће, врућина убија, а ветар коси. Ми донели сунцобране, поређали послужавнике испод њих, кад видиш, а оно Жиле јури сунцобран преко гробова наших ближњих. Кад их лепо по'ватасно и затрпасмо ризлом са гробова да не бегају, ми лепо поседали, па се запили ко гузице, кева кад ме видела, жена почела да лупа шамаре и мени и чичама ( како је не би срамота да сину од цирка 14 лета лупа шамаре?) што су седели са мном, и дан-данас мислим да ми се дедина слика на споменику смејала и причала :,,моја крв'' . Добро ја и нисам био тол'ко п'јан још сам клиња био, ал' једном чичи сам следећег дана био у пратњи, јебига такав је живот, ал' ја би рек'о да је ипак вињак био крив, а не живот.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.