За нас Србе, ултимативна жураја, осим ако је са'рана, онда су сви снуждени, јебига, мора мртав да се испоштује. 40 дана, пола године и година, то су приче, зајебанције и форе које нигде другде не можете наћи. Још ако је летње време, па то је опијање вопсом и тињаком од јутра, до подне.
Кад оно деди мом беше пола године ваљда, било пролеће, врућина убија, а ветар коси. Ми донели сунцобране, поређали послужавнике испод њих, кад видиш, а оно Жиле јури сунцобран преко гробова наших ближњих. Кад их лепо по'ватасно и затрпасмо ризлом са гробова да не бегају, ми лепо поседали, па се запили ко гузице, кева кад ме видела, жена почела да лупа шамаре и мени и чичама ( како је не би срамота да сину од цирка 14 лета лупа шамаре?) што су седели са мном, и дан-данас мислим да ми се дедина слика на споменику смејала и причала :,,моја крв'' . Добро ја и нисам био тол'ко п'јан још сам клиња био, ал' једном чичи сам следећег дана био у пратњи, јебига такав је живот, ал' ја би рек'о да је ипак вињак био крив, а не живот.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.