Kad si klinac/klinka, i ceo dana visiš napolju, jurcajući za loptom, preskačući lastiš, igrajući žmurke ili između dve vatre, da zaboraviš na sve svoje fiziološke potrebe sve dok te majka ne pozove u kuću jer je pao mrak, i ulazeći u hodnik zgrade osetiš omamljiv i topao miris neke dobre pite, pice, gibanice, palačinki... i istog momenta čuješ kako krči prazan želudac, za koji se do pre sekund nisi ni setio da postoji, i zajedno sa tom vodicom koja kreće na usta, stežeš jako palčeve, i mrmljaš ove reči nade "... samo još sada, Bože, samo još sada...".
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Sjajno!!!! +++++
Ово је заиста врхунска дефиниција! Враћа ме у детињство. +
I mene :)... tako bih volela da se vratim tamo bar na dan :(
Како је добра!
I dalje se smesim.
Bilo je i mosa kad nije bio miris kod mene, ali je bilo i bingova!
:-)
Hahahahaha, bravo Zelena :)
Izgleda da su svi gladni :)
+*х^n !
Ух ја огладне'! :)
Браво! Брво!
*Браво! :)
E kad se samo setim
Marinela, za reklame pošalji mejl gazdi sajta.