Rečenica veoma česta za filmove. Koristi se kad je glavni lik u frci ili nevolji (obično pri deaktivaciji bombe) pa se obraća osobi (majci, ocu, bratu, sestri, ljubimcu, učitelju...) koja je umrla pri početku filma ili u davnoj prošlosti. Naravno u tom trenutku ta osoba mu da moć i lik ustane, obriše suze, ubije glavnog zloću, preseče crvenu žicu i spasi svet.
