
Rečenica veoma česta za filmove. Koristi se kad je glavni lik u frci ili nevolji (obično pri deaktivaciji bombe) pa se obraća osobi (majci, ocu, bratu, sestri, ljubimcu, učitelju...) koja je umrla pri početku filma ili u davnoj prošlosti. Naravno u tom trenutku ta osoba mu da moć i lik ustane, obriše suze, ubije glavnog zloću, preseče crvenu žicu i spasi svet.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.