Najčešće je u pitanju subota ili nedelja. Kiša dobuje po oknima, nije za izlaženje. Sinoć smo kasno legli, probudili se u dva... Još malo pada mrak, ne mora ni da se ustaje. Dobijamo ručak u krevet od brižne mame, stočić nam je na dohvat ruke, samo zamahnemo i uzmemo hranu. Još ako imamo laptop a ne komp... Pun pogodak! Mirno se može ležati ceo dan i lenjo pretraživati internet.
Još ako se izgovorimo da smo bolesni, predveče mogu da dođu ortaci da nas raspolože, a i da nam na krevet sedne onaj sladak drug/drugarica i da nas pita kako smo, revnosno nas nutkajući agrumima...
Mene boginje zadesile kad su nas bombardovali, ionako se nije išlo u školu...takav je život, nekome majka, nekome maćeha. A na krevetu mi sedeli baba i deda, nijedna drugarica da se javi:(
Ova poslednja recenica je bio najbolji deo moje bolesti boginja :D