Darko Lazić

Ein Doppelgänger ist eine Person, die einer bestimmten anderen Person im Aussehen so stark ähnelt, dass es zu Verwechslungen ihrer Identität kommen kann. (извор: Wikipedia)

Е сад, ја не знам баш тачно шта овде пише пошто никад нисам учио њемачки и једини додир са њим сам имао у доба сателитских антена пре више од деценије и тако једино научио неке речи које се константно понављају у еротским филмовима, као што су шнел, ја итд. Са појмом допелгенгер, или по српски двојник сам се упознао проучавајући германску митологију. Допелгенгер је батица (или дух) који постоји негде у свету и кад тад ће ти се најебати маме, изгледа потпуно исто као ти, само што има другачију ћуд.

Дечја маштања о митским бићима су се обистинила једног дана када ме је љубазна госпођа на улици обавестила како личим на неког дечка који много лепо пева и да је послала смс глас за њега, одрићући се получасовне надокнаде за рад у државном предузећу како би дотичном помогла да се вине до звезда. Грандових. И би тако, момак је у финалу развалио неког ћелавог слепца и потврдио да је могућ наследник Бога музике, Шабана. Како то обично иде (осим ако сте Душан Свилар), кад победите на том престижном такмичењу, сва врата су вам отворена. И предња и задња. Отворена су вам врата престижних београдских сплавова и средњеевропских препрцаних дискотека где пиво од 0.25 кила кошта као пола кила јањетине у некој од реномираних печењара на Ибарској магистрали. Доступни су вам најбржи аутомобили, ненормално велике количине наркотика и алкохола, мешаног меса и бруталних пички какве кара само декан Мегатренда. Један живот на коме вам многи завиде.

Ако сте имали среће да се родите са физичким особинама Душана Свилара, боли вас курац. Нису вас гуркали лактовима у ребра пензионери и загледали кроз дебела стакла наочара, дељећи комплименте. Јер кога реално заболе курац за Свилара мртвог. Ако вас је живот до те мере усрао да имате стомачину и ружну фацу Дарка Лазића, није вам лако. Пре свега што нисте добили тако зајебан глас који прави паре и пичетину. Глас који одјекује шатром пуном гастарбајтера са великим апоенима европске валуте. Глас који тера људе да држе ваш постер на гајби и да поломе пола кафанског инвентара. Глас какав ваш никад неће бити јер не може свакога да усере толико, да певајући Два галеба бела сам себи истера ону најтежу, мушку сузу. Онај што вам створи завист и мржњу.

Сад сам схватио да сам ја зли допелгенгер. Није дечко ништа крив, јебига.