Deca vinjaka

Rubinovi pioniri, omladina Kruševca. Odrasli u bedi. Nikad videli more. Držo majki kosu dok povraća. Proveravao šes puta noću da li mu roditelji dišu. S'ogledalom. Večito pratio jednim okom očev dlan. Zbog dlana mu je niklo oko na potiljku. Večito gladan. Lokalna kasirka ga upisala u svesku kao flaša vinjaka dnevno. Naviknut na mirisnu notu vinjau i zujanje mušica. Njemu nikada nisu platili šišanje. Svu garderobu je nasledio. Sa dvanaest je sazreo. Nosi očeve cipele, dedin sako, nečiju košulju i majčin kaiš. Svoju flašu vinjaka pije sam. I još tri negde krije. Sa šesnaest će početi da pretovara ugalj i nosi džakove. I da kopa kanale. I grobove. Napustiće kuću. On pije samo vinjak. Otvara sa duplim. Zatvara sa peglom. Ruka mu je teška ko malj. Korak mu je nesiguran. On je tiho dete. Njemu pevaju na uvo Mitar Mirić i Riki Lugonjić odjednom. On ih ne raspoznaje. U kafani koja ima tri stola. Takve kafane i postoje zbog takvih kao što je on. Poteko iz bede, preneće bedu svojim potomcima. On je borac za bedu u svetu. On je dete vinjaka. Jebo vas on.