Decija istrazivanja

Svako od nas je prosao taj period zivota, kada je glavna zabavi bila ici sa drustvom i istrazivati obliznje parkove, podrume zgrada, porte, ostataka kula iz srednjih vekova ( ako ih grad ima ), obliznje sume i drugih tada nama zanimljivih mesta.
Uglavnom su se crtale mape u nadi da ce polozaj drveca otkriti neki tajni prolaz u podzemlje. Samim tim su se spremala i raznorazna oruzja kao sto su : Pracke, zasiljeni stapovi, macevi od drveta, pistolji na kuglice, ali najjace od svih je bio magicni stapic koji je svako imao zadenut za pojas i koji se retko upotrebljavao jer je imao veoma razornu moc.
Brda su se obilazila sa ciljem nalazenja ulaza u neki tunel, a ako bi tako neceg i bilo kovali bi se planovi za osvajanje tog tunela. Kupovale su se baterijske lampe i oruzja su uvek bila na "gotovs". Kada bi konacno dosao dan ulaska u tunel, onaj koji bi predvodio ekspediciju jeo bi spanac, jer je on ulivao potrebnu snagu i hrabrost za ulazenje u mracni ulaz iza koga bi vrebala razna cudovista.
Tuneli bi se obicno zavrsavali nekim zidom ili temeljom kuce na vrhu brda pa bi se smisljali planovi kako da se taj zid srusi i ode do blaga koje je bilo iza tog zida. Obicno je predlagan dinamit, ali posto je njega bilo nemoguce nabaviti kupovane su petarde koje su vezivane u niz da bi imale sto vecu rusilacku moc.
Na kraju se nista nije nalazilo, osim starih kljuceva koji su pali u zaborav stojeci u travi mesecima, mozda cak i godinama, ali osecaj da oni otkljucavaju neka tajna vrata je uvek bio tu i da taj kljuc zaposedaju zli duhovi. Zato niko nije nosio kljuc kuci vec je zakopavan u dnu drveta ispred obliznje zgrade, ili cak pazljivo uvijan u kesu i zakopan duboko u bezbednost zardinjera.
Na celu tu pricu bi se zaboravilo posle oko nedelju dana, ali uvek ce ostati secanja na te neprocenjive trenutke naseg malog avanturistickog duha.