
Dejaview, илити "Дежавјув" на српском, је чудан осећај које ствара утисак да си већ видео неки пост по интернетима, иако га видиш први пут.
Заправо, то је први корак у препознавању вешто прикривеног плагијата са предумишљајем.
- Хе хе, дежавјув!
- Стани Нео, шта си тачно видео?
- "Пас, ђидо мали псу", значи, дефка у плусу... страшно ретардирана и још страшније позната. Такође ме засврбео ожиљак који сам зарадио пре пар година ударивши главу о отворен прозор од напада смеха једном...
- Тенк, чуо си одабраног. Провери ми то. Преко фона сам, а ти тамо имаш шеснаес' монитора.
- Дечко је ладно исплагирао малог кера, знам без проверавања... Јављам Морфиусу и мислим да дечка чека подужи бан.
- Мали кер ахахаха ТРАС ... ссссс, јебени прозор!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Isti slučaj sa spotovima Odreda, Cvije, MC Stojana, DJ Shoneta... Vidiš jedan, video si sve.
Super ovo skroz. +
Konstruišemo reči!
?
Kvlt.
+
Исправљено и хвала, е!:)