Лик из славне наше епске народне поезије. Имао је среће да одраста уз стрица Радивоја и оца Старину Новака, једног брижног и савесног родитеља. Дете Грујица је доспео у незавидну ситуацију када су се ова двојица убили једног дана као стоке и пукли сву кинту на курве, вино и гађали Турке, који немају обичај да намештају. Пошто више није било текми за тај дан, а ионако су остали без лове, њих двојица су разумним већањем дошли до закључка да би им најбоља солуција била да продају Дете Грују у робље на неко време 'па нек бјежи кад је њему драго'(исплаћују на руке па он нек се јебава како зна и уме). Тако да следећи пут када неко буде почео да вам прича како 'никада није било овако' и 'да се наши славни преци никада нису служили свакојаким шпекулацијама и неморалним радњама'- слободно му реците нек једе говна.
Вино пије Новак и Радивој,
У зеленој гори Романији,
Служи њима Дијете Груица.
А кад су се понапили вина,
Онда рече дели Радивоје:
''Хеј! мој брате, Старина Новаче!
''Ни имамо вина, ни дувана,
''Нит' имамо паре, ни динара.''
Ал' говори Старина Новаче:
''Не бој ми се, дели Радивоје!
''Ако нема вина ни дувана,
''И ако је блага нестануло,
''Ми имамо дијете Груицу,
''Којино је љепши од ђевојке;
''Обућ' ћемо рухо трговачко,
''На Груицу рухо сиротињско,
''Водићемо дијете Груицу,
''Да продамо у шер-Сарајеву,
''Па нек бјежи, када њему драго,
''Само да ми блага добијемо;
''Па ће бити вина и дувана.''...
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
E'o plusa s Romanije. ;+)