Deus ex CNC-machina Ɉ̚ I

Са сетом у очима сам се сећао своје черге и Неџадовог тавана. Свако вече смо ја - Вивамус и Сталиус пили са Фернандом Колунгом док је Касандра њихала куковима као да има тахикардију. А онда смо тог кобног 21.12.2012. Сталиус и ја наишли на прототип интергалактичке летелице прикривене међ' просјачким одорама и албанским соковницима на горепоменутом тавану горепоменутог аскурђела Неџада. Тог дана се све променило. Отишли смо у три лепе, пизде материне и доспели у ову Вукојебину на крају Свемира. Иако смо шармирали Венеразикс и Дигмуасд укапирали смо да су им обе пичке хладније од змије те се мој полуцрни питон смежура и постане кобра. Елем, има и много прашине, а и дрвеће им је чудно. Никако да успем да одрадим полице за своју нову гајбу и нормалан кревет. Сморило ме да лебдим. Ко би рекао да цео живот правим столарију. А и кум Сталиус је много занесен. Само лети с краја на крај села. Јебига, ипак смо ми атракција, а он не часи часа, и не губи време, само иде шибицари, а овима то занимљиво. Него, почесмо да развијамо план покоравања свемира узвишеној циганској раси. Па јебеммуматер, доста су Јевреји владали Земљом, а ми бивали гурнути у намрачније делове мостова који су нас штитили од ветра и кише. Матер им јебем.