
Посебан слој људи који када промени средину на пар дана, аутоматски поприма наречје и дијалекат краја у коме се нашао .
То су најчешће они људи из унутрашњости Србије који имају ближу или даљу родбину на црногорском приморју , Далмацији, па и у Београду...
Након посете , поред лажних прича о страственим љубавним аватурама, са собом доносе и изговор тог краја.
Шумадинац : Па де си Јово мајке ти га набиијем ?!! Кад си се вратио са мора ?
Јово : Doša sam jučer , nisam moga doć prije...Eh tak krasne frendice sam upoznao...i..
Шумадинац : Братко , шта су ти радили ти Хрвати ??
********************************************************
Стефан : Џони , како је било код тетке у Сутомору, је л' било риба ?
Џони : Śutra ću ti pričat sve do tančina.. ih , jakako je bilo, dolje se uvijek nađe ! Deder, Śedi na po jednu lozu..
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.