Izmišljeni univerzum koji je kreirao pisac Frenk Herbert. Dugotrajna saga koja se dešava na peščanoj planeti Dina.
Osamdeset i neke, Dejvid Linč je snimio film od cirka 4 sata kome iskreni pravi obožavaoci knjige mnogo toga zameraju a meni se lično dopada jer je udaren na onaj poznati "Linčovski" način.
Kao što rekoh film je snimljen početkom osamdesetih. Ja sam tada bio balavac i jedino po čemu sam čuo za taj film je to što je u njemu igrao neku sporednu ulogu Sting (tada još u police fazi) o čemu je pisao mnogo popularni časopis ITD. Producent je bio čuveni Dino DeLaurentis. Mislim da je i puk'o nakon ovog filma. Elem, ja sam film pogledao početkom devedesetih sada već kao srednjoškolac i ostao fasciniran kako pričom tako i načinom kako je film snimljen. Koliko je taj film vizuelno atraktivan dovoljno govori i sledeća scena:
Leto '92, kasarna u Gornjem Milanovcu. Prvi vod prve čete prvog bataljona već drugu nedelju daje stražu. Čizme nismo skidali, Bog te pita otkad. Jedini smisao života ti je postao da kad dodješ sa straže, onako obučen se skljokaš u krevet i obeznaniš se što ranije jer već za dva sata ti ide nova smena. Tu je i neki televizor ali on je upaljen čisto reda radi. Niko nema živce da ga gleda. Vidim ja da se daje "Dina" ali zove krevet a ionako sam već gledao. Medjutim na krevetu do mene leži Sava Urošević. Kompletirana osmoljetka i jedva završen treći stepen nekog metaloglodačkog smera, jebem li ga. Oči su mu k'o sarme, tek stigao sa straže prosto vapi za spavanjem.
Ja odkunjao svoju partiju, budim se teškom mukom i ugledam kako Sava sve u šesnaest bulji u odjavnu špicu filma. Okreće se ka meni i kaže: "U jebote , kakav film.."
