Likovi koji dođu niotkuda, pozdrave se sa svima i odu u nepoznatom pravcu. Niko ne zna ni kuda idu ni odakle su došli niti sme iko da ih pita. Uvek su u žurbi, sa nekim stvarima koje nose sa sobom i niko ne zna šta nose. Obavijeni velom misterije, izazivaju strahopoštovanje koji uživaju samo generalni direktori multinacionalnih kompanija. Prepoznatljivi su po tome što imaju okupljen čitav tim stručnjaka oko sebe, počevši od finansijskog menadžera zaduženog za plaćanje računa u kafiću kada je direktor u žurbi, šofera koji ih vozi na mesta gde moraju da obave nešto, i sekretaricu koja ih obaveštava o onim stvarima koje su se desile dok je direktor bio odsutan.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Pu jee +