Фенси и, у задње време, једини исправан назив за оно што се некад звало: гастарбајтер (скраћено: гастос). Шљакер, стренџер. Јер, много је безболније рећи да си се отиснуо преко гране због политике и неслагања са дугорочним аграрним планом, те пројектом ублажавања последица глобалне финансијске кризе кроз макроекономска прилагођавања најновијим трендовима у докапитализацији. Сереш, бре бато, ниси им'о 'леба да једеш, па сад радиш најпримитивније послове у туђини, које домицили неће да пипну. Тамо није срамота да се беру поморанџе, перу судови и љушти кромпир у кухињи, чисте улице и тоалети, лепе плочице од јутра до сутра или пакују магацини док не пукне грбача.
Ал' зато кад дођеш кући па из, на две недеље изнајмњеног мерцедеса С класе, избациш лакат изгорео од сунца, док из звучника трешти ''Зекзекдадумле'', па уставиш љуту макину испред продавнице, док се из уста, од раду у пољу или забрану, уморних земљорадника, шапатом отима: ''Опет стиго овај наш дисидент, ће ваљда добрне туру? Зовдер Миомира да пожури, да му не промакне џабе пиво.''
Да ли сећаш како било нам је лепо, кад су маторци узимали полутке преко синдиката и ишли на море у фирмино одмаралиште, кад су сви радили у СИВ-у и РИВ-у и седели у '3 Шешира' по четири ноћи заредом, а све плаћали потписом под ставком ''Репрезентација предузећа''? Па кад су оно ваљали бонове за бензин, кафу, шећер и уље, а тек кад смо добијали оне кредите пред инфлацију, играли Козарачко коло и спремали слетове за нашег Ћопу? Џабе пурњаш џокавац кроз Дорћол, кад све индијанци избегли из разних џамахирија, а твој ђед балване претерав'о из Фоче и продав'о за грађу, па ост'о још давне '57-ме, еј кад је то било! Ал' индијанци се снашли, зајебана нека фела, не држи руке испод дупета, него раде к'о црнци и не бирају послове, ничу куће у Батаји и Сурчину, а ти батице, шириш дупе у 62 квадрата у Нехруовој са маторцима, нема куче за шта да те уједе, па ваљда ћеш да палиш преко, ако ниси за шану, увек камион да се тера може. Ти си морао да одеш, то више није твој град, неки други људи пљују по улицама по којима си ти некад шлајмаре лепио...
После свега шта је остало, мој Београде?
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Taj rad, znaš znanje!
fala, maradona :) reko malo da zatalasam, nisam odavno :)
Добра, Миле!
skromno moram priznati da jebe na vise nivoa :) lololo fala ajvare, care.
Једва сам је прочитао. Мрзи ме нешто вечерас да читам, ал знао сам да је твоја па рекох да те испоштујем.
Može ++
Ocenio jer sam poznao čiji su prsti umešani, sutra ću da pročitam jer sad već čkiljim. ;-)
Dobra+
Alal vjera.
Јашта море! Политички, него шта! И не враћају се све док овде опет не дође Југославија и самоуправни социјализам! +
BS,BS! +
sime srbin, bs bs
Ovo ti je jedna od najboljih defki koje si napisao ikada. Sabila. Patrikovana izmomenta *
Bravo mile
+++