
Потпуно сулуда и нереална ситуација која се као таква тешко може склопити без интервенције неке више силе.
Знате зашто волим кафану "Бристол" у истоименом хотелу? Зато што смо, ево, ушли јуче и затекли сто са зилион празних флаша, бокала и пуних пиксли, а за тим столом попа и дорћолског имама како мртви пијани обарају руке док пар њихових подређених урла, псује и навија, пар полу-мртвих хипстера који су се ослободили фолирања и запевали нешто што је личило на Јашара, камионџију који је уплакан покушавао да објасни дебелој драгој да му значи све у животу, неколицину освешћених студената Мегазорда како дипломе користе као подметаче вриштећи од смеха, и неизоставну бабу за шанком која нас је поздравила као рођену децу, извадила ледено пиво и кило помфрита, весело викнувши "Видите ви децо шта се овде дешава?" Ја само рекох "Ово је, госпођо, био и остао Дизниленд."
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Što bi ono rekli šou
+