Diznilend

Potpuno suluda i nerealna situacija koja se kao takva teško može sklopiti bez intervencije neke više sile.

Znate zašto volim kafanu "Bristol" u istoimenom hotelu? Zato što smo, evo, ušli juče i zatekli sto sa zilion praznih flaša, bokala i punih piksli, a za tim stolom popa i dorćolskog imama kako mrtvi pijani obaraju ruke dok par njihovih podređenih urla, psuje i navija, par polu-mrtvih hipstera koji su se oslobodili foliranja i zapevali nešto što je ličilo na Jašara, kamiondžiju koji je uplakan pokušavao da objasni debeloj dragoj da mu znači sve u životu, nekolicinu osvešćenih studenata Megazorda kako diplome koriste kao podmetače vrišteći od smeha, i neizostavnu babu za šankom koja nas je pozdravila kao rođenu decu, izvadila ledeno pivo i kilo pomfrita, veselo viknuvši "Vidite vi deco šta se ovde dešava?" Ja samo rekoh "Ovo je, gospođo, bio i ostao Diznilend."