
Временска константа социјалистичког човека. Можда се не зна у колико сати је вечера, да ли има шта за вечеру и да ли ће уопште бити вечере. Али једно је сигурно. Дневник је у пола осам.
- Јел кренула да тече? Ајде пипни цев.
- Ладна. И купола је ладна.
- Ау. Па ова неће да крене до дневника. Колико има сати?
- Не видим на сат. Мрак је.
- Па кад се смркло?
- Нисам приметио. Јел бацио ко дрво скоро?
- Ево има још жара.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ima nešto u ovoj definiciji, ne znam kako da nazovem, recimo, jezivo
ali plus svakako