Dobrovoljni invaliditet

Ponašanje ljudi izazvano prevashodno lenjošću. Vodi u letargiju, depresiju, kilabvost, gomilanje kilograma i završava se tako što dobrovoljni invalid počinje da se vodi kao inventar u stanu i nekretnina.
Počelo je sa daljinskim za tv, tako da više nije bilo potrebe za ustajanjem kako bi se promenio kanal. Uzmeš daljinski, uvališ se u najudobniji komad nameštaja, i sve što ti ostaje je menjanje poze i kanala. Onda su izmislili kompjutere koje su počeli da apgrejduju svim i svačim, tako da više nema potrebe za ustajanjem od televizora kako bi se uključio na primer muzički stub.
Više ne moraš ni da čupaš antenu iz televizora i stavljaš onu od nintenda, sege ili sonija kako bi igrao igrice - sve je tu.

I ljudi su srećni, bar imaju takav utisak. Sednu brate ispred kompa, ne mrdaju, i maltretiraju nekog da im donese čašu vode ili neku klopu. Ako nemaju koga, telefon u ruke i kućna dostava, ne daj Bože da odeš do hamburgerije koja je 50 metara od zgrade, treba sići liftom, prošetati 100 metara, čekati u redu..Ovako je bolje. Taman dok stigne klinac iz dostave možeš na miru da razmisliš o mogućnosti ugradnje točkova u fotelju, kako bi sebi olakšao misiju odlaska u kupatilo radi obavljanja osnovnih dnevnih fizioloških potreba.