Najdosadniji stvor na celom svetu... A živi samo mesec dana.
Jadne su. Jedino na čemu možeš da im pozavidiš je što lete. Ali i tu su uspele da zaseru. Zuje. Zuje kao da ih je sam vrag okotio. Zuje ti dok čitaš, sereš, jedeš ljubenicu - bez izuzetka. Nemaju nijednog prijatelja, ni među životinjama, ni među ljudima. A verovatno su i same sebi podjednako iritantne.
Preneseno na ljudske stvorove, dele apsolutno sve osobine, što bukvalno, što figurativno. Komunalni policajac. Recimo.
-''Ja sam mrtav već četiri dana. Vucarao me jedan Nemac da me preda Rusima kao kartu za svoju slobodu, jebiga, rat je rat, i kad je video da od toga nema ništa, na kraju me ubio i pobegao u nadi da ga crveni neće uhvatiti.
Sad ležim ovde na sred ove usrane ravnice sam-samcat, bez ijednog živog prijatelja.
...
Jutros mi je jedna mušica sletela na nos. Zadovoljno je protrljala svoje prednje noge i zucnula kratko, tek da razbije mrtvačku tišinu...
...i sa velikim zadovoljstvom se obradovala upoznavanju svog novog prijatelja.''
_______________________________________________________________________
-''Brate, nemoj molim te da me ljubiš tim ustima kojima si do malopre jeo govna. Odzuji.''
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Neobičan prvi primer
+