Kažemo liku koji neprestalno priča gluposti za stolom u kafani, sere o ribama, o faksu, o mami, tati, pičkama materinama, viskasu njegovog mačora, ženama komšijinim i pizdi materinoj... kada nam se (konačno) obrati rečenicom "Idem da pišam".
Lik koji smara: Idem da pišam!
Svi za stolom u glas: Aj pišaj, dosta si i srao!
(Još mu u sebi spomenu mamu par puta)
Опаска коју упутиш ортаку када каже да иде до вц-а да уринира, а пре тога нико није могао да дође до речи од њега!
Где ћеш Стево?
-Идем да пишам!
Ајде, доста си и срао!
-Шта?
Ништа, ништа, само иди!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.