Nekada davno, na brdovitom Balkanu, kada je kornfleks bio naučna fantastika, a bajat leba svakodnevnica je najlepša poslastica za nas, decu, bio droben leba u zaslađeno mleko.
Ovaj energetski obrok mogao je da se jede za doručak, večeru i kao zamena za ručak, a omogućavao je višečasovno jurcanje po ulici i igranje na poljančetu.
Čisto da se ne zaboravi... :D
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
NEKADA!?
Bravo!
+
Bravissimo! Evolutivno niži stadijum od "droben keksa(onog u celofanskim džakovima) u mleko" i naravno "kornfleks u mleko". :)
na prvom mestu je svaakako Plazma u mleko ;)
Tzv. popara. To nam večito servirali u obdaništu, a ja sam to mrzela :(. Al' je definicija dobra :))
Medicus, bas tako: NEKADA!? :)
Hm, popara ipak dodje kad ukuvas hleb sa vodom i sir..