Соба далеко од туђих очију. Сакрива стару одећу, цртеже и играчке. Поломљену лампу. Слику која буди сећање. Дедину кожну фотељу у којој је проводио дане читајући књиге крај прозора. Бакино старо огледало из Турске. Очев сат из Швајцарске. Ствари које помало боле или радују, и покрећу времеплов. Ствари које нису потребне, бар тренутно, и чекају свој моменат да оживе, да их неко примети и врати да стварају неком нове емоције, да учествују у справљењу нових догађаја и нових успомена.
Постоји једна таква соба и у људским главама. Отвара се у посебним приликама. Знате, оне тренутке када сте сами и када имате неодољиву потребу да отрчите до фиоке како бисте дотакли предмет који буди дане детињства, враћа на битне вам датуме, подсећа на занимљиве одсечке из вашег живота.
У тој соби су скривени сви ваши проблеми којима не налазите тренутно решење, и које одвајате са стране усредсређени на оно што можете сада да промените, а када дође ред на њих, на те проблеме, ушетаћете полако и као што посматрате дедину фотељу и размишљате како да је оживите, можда ако је офарбате, ојачате , тако се посматра и проблем и полако решава.
У тој другој соби, иза старог огледала, у ћошку, и на фотографијама, забележени су и поред тих проблема, и први падови, разочарења, болни тренуци, одласци вољених у неповрат. Та соба крије, потискује све море, све несанице, све падове, и ћути, и ћути. И суочава вас са тим што кријемо дубоко у себи док ћутимо загледани, када постанемо спремни за суочавање.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Zašto ih mrzi da čitaju?! Zašto jednostavno ne ostave neocenjeno?! Piiiiiiiiip, pip, piiiiip!!!
Od mene plus, odlično! + :)
Znači bio sam ubedjen da si ti al kad vidjoh nekog Duška reko ko je sad ovaj patetičar :D +
Kobjasn +
Mene je mrzelo da čitam. Ceo dan gledam u sise na četu i u ona šarena slova, nemam više živaca da čitam.
Јако кул, бубу :) :* +
Врхунска!
Hvala svimaaa
Heavy_Rain, ma pusti to, postoje i oni koji čitaju <3
sunshine, sunšce, malo sam se promenila ovih dana, da se tako izrazim ;))) i nisam patetična! :P
Filоzоf :) duša moja :P
električar, ondaK zaobiđi, šta da ti kažem :PPP
СМарко bubu :*
Апофис HVALA ;))))
Fin esej.
Majo, kad čovek ovo pročita, mož' samo da uzdahne jer su se vrata druge sobe odškrinula.
Brže-bolje sam ih zatvorila.
Hvala ti.
S vremena na vreme valja pročitati ovako nešto. Možda češće nego što nam se nudi.
Душко, Душко... Да не кажем Мајо... Супер пишеш :)) Поносан сам на себе што ти ономад рекох да више пишеш :Р
+++
Odlična. Eeeeeeeehhh! Odoh da ispreturam fijoku. ++++
možda bi mogla jednog dana da napišeš i 'inter-galatički vodič kroz život':P
+++
Хвалааааа!
Увек се бојим овако нешто да објавим овде. Хвала Мајо, баш ми је драго што чујем нешто тако! ;)))))
Ето видиш, да ми ниси пружио подршку ко зна шта би било :Р Хвала ;)
Vučica21™ :))) хвала бубу! :***
Одавно сам почела, ево већ сам при крају :Р
kako je ovo jebeno dobro! +
Volim ja tu svoju sobu, da je nemam, neke bih ljude nesvesno zaboravila...
Хвала ;)
Super je ovo, svaka čast! +++
Hvalaaaaaa! :)
Да ли си слушала Балашевића док си ово писала :7 Одлична +
turgenjev khm khm...nisam patetična! :P Možda nešto slično njemu :PPP Moždaa! :))
Hvala!
Не знаш дал ти је теже да блејиш ту ил да не блејиш ту...
+
Давидеее, ооо, Давиде! Хвала :)
sta da vide?....
Јавиоооо! Па где си ти? :) Ех, шта да виде...свашта нешто :Р
sta, sta, sta?...kazi, kazi, kazi...
Па где смем овако јавно да ти причам :Р