Bend teško da može da nastupi ako, recimo, gitarista ima proliv. Pevač takođe; pa i bez bubnjara je zajebano. Ali bez perkusija se itekako može.
Isto tako je i u društvu. Postoje ljudi bez kojih će se društvena grupa raspršiti kao mehur od sapunice, ali i oni čiji izostanak se neće primetiti.
Iako niko neće imati ništa protiv eventualnog prisustva društvenih pekrusionista, štaviše - često ih većina gotivi, njihov izostanak je je jednostavno nadoknadiv.
-Sutra fudbal?
-Može. Tu smo dakle ti, Mufa, Kiki i ja.
-A Moke?
-Ne može, sprema ispit.
-Pa šta ćemo? Treba nam peti.
-Kako šta ćemo? On je i onako perkusionista, pokupićemo nekog usput. Kad kažeš da počinjemo?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Stavi u naslov r
hvala.
Triangl sviraš, kažeš? Pređi pozadi.
+
Jbg, ne bih da spamujem, ali ispravi i ovog: