То је неки непознат лик који , чим га упознаш, почне да смара и прича неке своје приче.
Ја ортаку: Брате, опет ме смарала она ликуша преко фејса, баш инсистира да се видимо.
Ортак: Ма ако хо...
Дружељубив лик се убацује и прекида ортака: Брате, једна ликуша ме је смарала преко фејса, и кад смо се видели, одма' сам је смувао, знаш како добро пуши.
Ортак: Ја са тобом више не идем на журке, кад год идем, неко ме враћа кући.
Ја: Па кад пијеш к'о ст...
Дружељубив дечко се убацује и прекида мене: Ја кад сам се напио на једној журци, враћали су ме колима, а кажу да сам из аутомобила испао три-четири пута, и кад сам се пробудио, био сам пијан још три дана.
Са ћалетом се враћам са славе и у басу причамо:
Ћале: Колико је овај кум од снајине сестре занимљув.
Ја: А тек стриц дединог чукунунука.
Дружељубив дечко се убације и прекида ме: Ја сам имао ортака чији је ћале имао ортака, а његов стриц је причао такве вицеве да су се смејали сви до његовог петог колена.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
piše pijaŠ umesto pijan
Inace +