Druželjubiv starčić

06:45 - Осамстошездесетица, почетна станица, полупразан аутобус
Д) Извини момак јел' слободно место?
Ј) Да,да...
Д) Е добро да сместим своје коске мало, идем код лекара да ми прегледа куку што сам оперисао пре пола године, ал' ми се чини да је нешто лоше, ал' све ће ми то он каже. А ти шта, у школу? Добро је то, да ви млади учите, на вама свет остаје а не на нама маторима, ми ћемо полако богу на истину. Стално ја то причам мојим унуцима, двоје их је Милица и Марко.....

07:00 - Осамстошездесетица, Дубоко, пун аутобус
Д) ...А мала иде у трећи разред, по цео дан само по кући иде са слова и те неке пиздарије, не знам који им је то ђаво. Па и не морам, проживео сам ја свој живот, шта ће ми више искустава, ратовао сам, јурио девојке и тако, није то био лош живот...
Ј) :Полумртав:

07:30 - Осамстошездесетица, Ада, гужва к'о за лебац деведесетих
Д) ...И кажем ја другу Титу: "Друже Тито ми ти се кунемо", и он се насмеје и потапше ме по рамену, и тако сам ја упознао друга Тита. Једном сам га опет видео и тад ме није препознао али добро, тад сам био већ одрастао човек, а он је био у ковчегу, тако да није проблем. А онда сам ишао једном и у Кућу цвећа да му одам почаст, и уписао сам се у ону књижурину, како се беше зове?
Ј) :На апаратима:
Д) Момак јеси добро?
Ј) Да, да, него, ја излазим овде, довиђења...

07:50 - Учионица
М) Шта би с' тобом? Изгледаш к'о да су те вукови гањали...
Ј) Ћути бре, био неки дружељубиви старчић у бусу, цркох...