U prevodu - Ultramegagiga teški smarač koji misli da ukoliko na njegovo pitanje da li je mesto slobodno, odgovorite sa nečim više od klimanja glave, želite da vas narednih sat vremena davi svojim pričama, a neretko i telesnim mirisima.
06:45 - Osamstošezdesetica, početna stanica, poluprazan autobus
D) Izvini momak jel' slobodno mesto?
J) Da,da...
D) E dobro da smestim svoje koske malo, idem kod lekara da mi pregleda kuku što sam operisao pre pola godine, al' mi se čini da je nešto loše, al' sve će mi to on kaže. A ti šta, u školu? Dobro je to, da vi mladi učite, na vama svet ostaje a ne na nama matorima, mi ćemo polako bogu na istinu. Stalno ja to pričam mojim unucima, dvoje ih je Milica i Marko.....07:00 - Osamstošezdesetica, Duboko, pun autobus
D) ...A mala ide u treći razred, po ceo dan samo po kući ide sa slova i te neke pizdarije, ne znam koji im je to đavo. Pa i ne moram, proživeo sam ja svoj život, šta će mi više iskustava, ratovao sam, jurio devojke i tako, nije to bio loš život...
J) :Polumrtav:07:30 - Osamstošezdesetica, Ada, gužva k'o za lebac devedesetih
D) ...I kažem ja drugu Titu: "Druže Tito mi ti se kunemo", i on se nasmeje i potapše me po ramenu, i tako sam ja upoznao druga Tita. Jednom sam ga opet video i tad me nije prepoznao ali dobro, tad sam bio već odrastao čovek, a on je bio u kovčegu, tako da nije problem. A onda sam išao jednom i u Kuću cveća da mu odam počast, i upisao sam se u onu knjižurinu, kako se beše zove?
J) :Na aparatima:
D) Momak jesi dobro?
J) Da, da, nego, ja izlazim ovde, doviđenja...07:50 - Učionica
M) Šta bi s' tobom? Izgledaš k'o da su te vukovi ganjali...
J) Ćuti bre, bio neki druželjubivi starčić u busu, crkoh...
